|
-Nicole!-derala se mama iz petnih žila.-Nicoooole!-bila je uporna.
Sporo sam se izvlačila iz kreveta, pazeći da ne stanem na krivu nogu.Bacim pogled kroz prozor na mokru ulicu i užurbane ljude.Primjećujem stariju ženu sa velikim retriverom.Mučila se s kišobranom iznad glave iako kiša nije više padala.Čudim se, jer ja svoj kišobran ne nosim ni kad je pljusak.Valjda sam prelijena za to.Ili jednostavno volim kišu.
-Nicoooole!!
-Mamaa,u redu je! Budna sam.-izderala sam se.
-Oho,netko je jutros mrzovoljan..-
Odlučila sam ovo ignorirati.Ulazim u kupaonicu i nakon samo deset minuta mog boravka u njoj čujem kucanje i lupanje po vratima.
-Da?-ljuto sam pitala.
-Ja sam,požuri!Imam ispit danas i moram se spremiti.-odgovorila je sestra.
Navlačim odjeću na sebe i izlazim iz kupaonice.
-Konačno!-začujem iza sebe.
Sjedam za stol u namjeri da doručkujem.
-Nemoj mi slučajno pojesti zadnje pecivo!-upozorava me brat.-Gladan sam ko` vuk.
-Kako ja obožavam njegove usporedbe i metafore.-pomislila sam razočarano.Ispijem šalicu mlijeka i uzimam torbu.
-Booook,idem u škoolu!-derem se kako bi me svi čuli.Nema odgovora.Zašto me to ne čudi?
|
